Sve te male, velike i javne tajne kod pravljenja dobrog piva.
#1187 od Stole
11 Avg 2014 00:36
Prvo, moram da priznam da ja sa kegging-om nemam bas nekog iskustva. Razlog zasto pisem o ovoj temi jeste sto vidim da puno ljudi zeli da se bavi ovime, iz razlicitih razloga, ali se boje jer smatraju da je suvise komplikovano. Pre nekog vremena resio sam da saznam sve sto mogu o keggingu, jer mi je cilj da sto pre raskinem sa flasama, u najvecoj meri barem. Cisto da napomenem da za potrebe ovog clanka koristim cornelius kegove kao primer. Pretpostavljam da se isto moze raditi i sa vecim kegovima ali kako corny-e najvise koristimo u kucnom pivarstvu najprimernije je bilo da se fokusiram na njih.

U pocetku i meni je sve to izgledalo kao prevelika filozofija, i imao sam osecaj da sam se uvalio u duboka g**na. Manometri, pritisci, temperature, muckanja, konektori... Nikako nisam mogao da skapiram sve to, dok nisam shvatio par jednostavnih stvari i onda je sve selo na svoje mesto. Kao i svaki aspekt kucnog pivarstva i kegging je jako jednostavan. Potrebno je samo da se pridrzavate par jednostavnih pravila i rezultati ce neminovno doci.

Na pocetku vredi reci da se pivo pretace u burice iskljucivo nakon sto je kompletno zavrsilo fermentaciju i kvascima je dato dovoljno vremena da pociste nezeljene ukuse za sobom. Necu ulaziti detaljnije u ovo jer je pricano/ce biti pricano o tome u drugim temama ali bitno je zapamtiti to. Dakle, pivo se pretace u burice nakon sto je kvasac kompletno odradio svoje. Idealno bi bilo da se pivo pretace u bure ili iz sekundara ili iz primara nakon odradjenog cold crash-a. Poenta je da pretocimo pivo u burice sa sto manje kvasca i ostalog istalozivog smeca u sebi i sto bistrije.

Kao i kod svakog aspekta kucnog pivarstva higijena je apsolutno najbitnija. Celo bure, zajedno sa svim konektorima treba temeljno dezinfikovati. Najbolje je sve delove rastaviti i dezinfikovati djuture, slicno kao i kod flasiranja. Ovde zaista bi trebalo da budete maksimalno temeljni. Jedna flasa pokvarenog piva daleko manje boli nego jedno celo bure. O higijeni i nacinima ciscenja i dezinfikovanja smo takodje nasiroko pisali na drugim temama.

Kada smo sigurni da je bure dovoljno cisto i dezinfikovano sledi pretakanje. Ovde postoji jedna jako lepa caka kako bismo smanjili rizik od oksidacije na zanemarljive nivoe. Prikacite CO2 konektor na bure i pustite CO2 da tece nekih 10-ak sekundi na 0.35 bara (5 PSI). Kako je CO2 tezi od vazduha on ce potonuti na dno i izgurati vazduh van bureta. Kada odradite ovo trebalo bi da sto pre pretocite pivo u bure jer ce se vremenom CO2 pomesati sa vazduhom te nista niste postigli. Naravno pivo se pretace od dna bureta kako bi se izbeglo bilo kakvo pljuskanje. Ako ste ovo odradili kako treba, zavrsicete sa punim buretom piva i zastitnim slojem CO2 na vrhu. Kul zar ne?

Kada smo pretocili pivo, uzimamo poklopac i zatvaramo bure. Sad treba da izbacimo visak vazduha iz bureta. To cemo uraditi tako sto cemo ponovo pustit CO2 na 0.35 bara (5 PSI). Osluskujte dok ne cujete da je CO2 prestao da tece te zatvorite dotok CO2. Povucite sigurnosni ventil na poklopcu bureta i skoro potpuno izbacite sav pritisak. Ponovite ovaj postupak 3 puta i bicete sigurni da u buretu nije ostalo nista osim piva i CO2.

Sada se moze pristupati gaziranju. Postoji mnogo razlicitih tehnika gaziranja ali kao i u svemu vezanom za kucno pivarstvo, najbolji rezultati se dobijaju sa vremenom i strpljenjem. Zato cu ovde opisati metod gaziranja koji smatram da je najprimereniji. Postoje tehnike kojima se gaziranje moze odraditi i brze ali ljudi su podeljenog misljenja po pitanju dobijenih rezultata. Pivo ionako treba da odlezi kako bi se svi ukusi pravilno formirali te po meni nema smisla ni zuriti sa gaziranjem.

Svaki stil piva zahteva odredjeni nivo gaziranosti, odnosno volumen CO2 koji sadrzi u sebi. Kako bismo pivo gazirali na zeljeni nivo trebamo naci i odgovarajuci pritisak kojim cemo upumpavati CO2. Ovde dolazimo da najbitnijeg aspekta kegging-a a to je temperatura samog piva u buretu. Na osnovu temperature piva, i zeljenog CO2 volumena lako mozemo naci na koji pritisak treba da podesimo manometar.

Sve sto treba da uradimo jeste da u tabeli ispod, sa leve strane ocitamo temperaturu piva. Prateci isti red, na desno trazimo volumen CO2 koji zelimo. Kada smo nasli odgovarajuci CO2 volumen pratimo tu kolonu na gore dok ne ocitamo vrednost potrebnog pritiska. Ovde takodje treba napomenuti da bi pivo trebalo da gaziramo na istoj temperaturi na kojoj cemo ga i sluziti. Ovo pomaze gaziranje jer se u hladnijem pivu CO2 lakse razlaze.

Tabela 1 (Fahrenheit & PSI)
Slika

Tabela 2 (Celsius & Bar)
Slika

Sad je najbolje pomenuti ono sto je meni otvorilo oci prilikom ucenja o kegging-u. NE POSTOJI POSEBAN PRITISAK ZA GAZIRANJE I POSEBAN PRITISAK ZA ISTAKANJE PIVA. Pivo treba gazirati na konstantnoj temperaturi sa konstantnim pritiskom koji je potreban da se pri toj temperaturi dobije zeljeni nivo gaziranosti. Nakon toga se pivo istace sa istim tim pritiskom. Nikakve korekcije u pritisku nisu potrebne jer u suprotnom mozemo dobiti casu punu pene i stalnu potrebu za menjanjem pritiska.

Neki ljudi u zelji da sto bre gaziraju pivo pristupaju tehnikama jacih pritisaka za gaziranje, dodatnog muckanja kako bi se pospesilo gaziranje i slicno. Stvarno, neki ljudi uspeju da kompletno gaziraju pivo za par sati. Kako pivo ionako treba da odlezi, ja licno ne vidim poentu u takvim tehnikama ali vredi pomenuti da postoje.
Slika

Kada sve saberemo sam proces gaziranja je jako jednostavan.

  • Pivo se gazira na istoj temperaturi na kojoj ce se sluziti.
  • Na osnovu te temperature i zeljenog CO2 volumena nalazimo potreban pritisak.
  • Pivo sluzimo sa istim pritiskom kojim smo ga i gazirali.

Ovakvom tehnikom pivo bi trebalo da je valjano gazirano u roku od 4-7 dana.

Super bi bilo da je sve ovako jednostavno. I jeste, ali kako tu putu naseg piva nije kraj, vec ga treba i istociti u case dolazimo i do poslednje, a najcesce i potpuno zanemarene stavke, a to je uravnotezivanje tocionog sistema.

Sta je poenta iza ovoga? Jednostavno, ako koristimo isto crevo za tocenje svih piva, a razlicita piva imaju razlicite nivoe gaziranosti, sa razlicitim pritiscima istakanja, vrlo brzo bismo dosli u problem gde bi nam neka piva suvise penila a neka piva presporo izlazila iz slavine. Dakle nesto se mora uraditi, a to nesto je prilagodjavanje duzine i unutrasnjeg promera creva za tocenje piva samom pivu u buretu. To se smatra pod uravnotezavanjem tocionog sistema (Balancing Keg Lines).

Negde pise da bi savrseno pivo trebalo istociti u vremenu od 6-8sec za 0.5l. Da bi to postigli potrebno je da se malo igramo sa crevima za tocenje piva. Za to se koristi jedna jednostavna formula.

NAPOMENA: Formula ispod je za imperijalne mere (PSI, Feet itd.). Pretpostavljam da je ista formula primenljiva i za metricni sistem ali dok to ne potvrdim ova napomena ce stajati. Pretvorite sve jedinice u imperijalne uz pomoc interneta dok ne potvrdimo da li je formula primenljiva i za metricni sistem.

L = ( P - H / 2 ) / R

Gde su:

    L - Duzina creva za tocenje (stopa, feet)
    P - Pritisak unutar bureta (PSI)
    H - Visina od polovine bureta do slavine (stopa, feet)
    R - Otpor creva po duznoj stopi

Sta? Kazete da ne znate otpor creva po duznoj stopi? To je vrednost koja zavisi od materijala i proizvodjaca samog creva i trebalo bi da bude dostupna ili na deklaraciji ili od samog proizvodjaca. Najcesce se koristi PVC crevo unutrasnjeg promera od 3/16" (4.76mm) i ono ima otpor po duznoj stopi od 2.7.

Jedina stvar koje bi trebalo da budete svesni jeste da ce razliciti stilovi piva (sa svojim razlicitim nivoima gaziranosti) za potrebe uravnotezenog sistema zahtevati razlicite duzine creva. Po meni ovo je jedina ozbiljna negativna stavka kod kegging-a jer cemo recimo morati da imamo duze crevo za Hefeweizen a krace za Stout. Jeste zezancija je, ali kada se samo setim pranja i sterilisanja kamare flasa, to je jedna zezancija koje cu se rado prihvatiti.

I to je to. Uzivajte u vasem valjano gaziranom pivu toceno na savrseno uravnotezenom sistemu.

Ziveli!
#1219 od Sinisasky
13 Avg 2014 22:13
sta treba da uradim:
1. dry stout pivo mi je fermentoru vec 10 dana (temperatura u prostoriji 24c) izmerio danas FG 1.020
2. moje obicno pivo od sladi B.palanka i hmelja B.petrovac u fermentoru tek 7 dana(temperatura u prostoriji 24c) izmerio FG 1.010

Oba piva su sa us-05 kvascem. Aerisano pivo dva minuta , posut kvasac od gore. Zatvorio fermentor i dobro ga promuckao.
Da li da pivo broj 2. stavim u frizider i za dva dana da ga punim u cornelius?
Sta da radim sa pivom br 1.?

Mehurici vise ne izlaze ni iz jednog fermentora. Mozda kvasac i dalje radi ali bez pritiska.

Mudrijas mladji.
#3994 od Stole
08 Feb 2015 16:58
Ja koliko sam upucen ne postoji "foodgrade" CO2, sve je to isto. Doduse znam da postoji razlika u bocama, odnosno da one gde bi se CO2 koristio za neki vid ljudske konzumacije su iznutra oblozene necime sto ih razlikuje od industrijskih CO2 boca. Ali ni to nisam siguran koliko ljudi postuju.
#3995 od Sinisasky
08 Feb 2015 21:50
co2 je isti u oba slucaja.
boce za zavarivanje i boce za prehranu moraju da prodju atest.
Boce za zavarivanje prolaze rigorozniji test i kontrolu, inace su iste.
sve u svemu co2 je uvek co2.
#3996 od Stole
08 Feb 2015 21:56
Nisi u pravu Sinisa. Boce za prehranu iznutra su oblozene nekim keramickim slojem. Provericu veceras pa cu dati detaljnije informacije.
#3998 od Stole
09 Feb 2015 00:34
Nakon malo cesljanja evo do cega sam uspeo da dodjem. Ne mogu da nadjem izvor da su boce za prehrambeni CO2 iznutra oblozene nekim keramickim slojem, bog zna odakle mi to ali seticu se pa cu naci :) Dalje, navodno postoji razlika izmedju prehrambenog i industrijskog CO2. Industrijski CO2 navodno u sebi sadrzi dosta sumpora dok je prehrambeni oko 99% cist. Takodje, u boce u kojima je bio industrijski CO2 se ne moze puniti prehrambeni jer je na zidovima boce ostalo tog sumpora (mozda mi odatle ono sa premazom unutrasnjosti prehrambene CO2 boce).

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 3 gostiju